Prošlo je 200 dana od prvog pogleda oči u oči s našim malim princom. Od toga dana kada smo ga upoznali, kada mi je dodijelio tu čast da budem njegova mama, pa sve do danas, sve je postalo njegovo. Moje misli se vrte dan i noć oko njega, moj mobitel je prekrcan njegovim slikama i snimcima, moj svaki dan se vrti u njegovom tempu, moj život je postao on. Možda zvuči klišej, možda zvuči pretjerivanje, ali ja zaista nikada nisam ni pomišljala niti poželjela da bude drugačije. Spremno smo ga dočekali i sada s osmijehom ulazimo u sedmi mjesec bez prospavane noći, jer ću i noćas dok ovo pišem jedva dočekati da se on opet probudi, da me pozove i da ga pomilujem po njegovoj mekanoj svilenoj kosici.
David je od prvih dana prekrasno dijete. Dijete koje svoje negodovanje i tugu ne iskazuje vrištanjem niti protestom. Od prvih dana on prvo zakrivi usnice, potom se mršti, a tek onda nevoljko kenjka, pa potom zaplače. Nekoliko puta sam mu već pokušavala objasniti da smije plakati i da smo tu svi za njega, jer već sada mislim da će biti dječak koji će puno toga zadržavati u sebi, a malo toga izbacivati van. David je beba o kakvoj mnogi sanjaju. Ima svoj tempo spavanja, hranjenja i igranja, kojeg ako poštuješ možeš s njim putovati na Mjesec. Do sada smo s njim posjetili 4 hrvatska otoka, Cres,Krk, Lošinj i Pag, 2 puta smo bili u Slavoniji. Plivao je u bazenu i na moru. Najviše se voli kupati u kadi. Jako voli sisati od prvog dana i te emocije vrlo otvoreno pokazuje. Ne voli krutu hranu u komadićima, dok u obliku kašice jede sve osim cikle. Zainteresiran je za sve što šuška i pjeva. Pjesmom ga uvijek možemo nasmijati. Davide – hvala ti što si izabrao nas!
Kako je biti Davidova mama?
Majčinstvo je očito u meni jako dugo spremno čučalo, pa je procvalo u punom cvatu. I u najtežim danima oporavka od poroda, Davidovih buđenja svakih sat i pol vremena i ukočenog ramena i vrata od dojenja, čak i tada sam bila potpuno sretna. Suzu sam pustila tek kada grčevi nisu jenjavali niti nakon raznih kapi i kada mu zaista nikako nismo mogli pomoći. Plakala sam i na Srebrnjaku kada su mu kopali po veni da mu izvade 4 epruvete krvi iz tako majušne vene. Plakala sam kada je prvi put udario glavu,a bio mi je tik nadohvat ruke. Ljuta sam i napeta kada se ujutro njemu više ne spava, a moj duh i tijelo spavaju. Tada bi najradije da ga netko uzme i igra se s njim samo 15 minuta da se uspijem razbuditi. Kada ga muž uzme tih 15 minuta traje minimalno 3 sata. Jutra su moji trenuci slabosti.
Noću se osjećam odlično, ne mogu se natjerati na spavanje, jer ga ne mogu prestati gledati kako čarobno spava, pa onda ne mogu dočekati da krikne i pozove me da mu mogu reći da sam tu za njega.
Nekad ga ljubim u snu samo da zna da sam tu. Kada je bio mala mrva stara tek mjesec dana znao je držati moj prst u snu.
Biti Mama
Majčinstvo je jako teško riječima opisati, zaista ne postoje reći koje opisuju tu kombinaciju,koliko je ujedno teško i prekrasno biti mama. Koliko je sve bolno i iscrpljujuće,a onda jedan njegov osmijeh sve zacijeli. Teško je opisati koliko je drugo sve je nebitno u odnosu s njim. Nemoguće je objasniti koliko društvena zbivanja i dnevno politička zbivanja stoje u trenu njegovog rođenja.
Jednako tako nemoguće je opisati koliko pet minutno tuširanje može biti relaksirajuće i regenerirajuće, i koliko mi je svaka sekunda popunjena. Dosada više ne postoji. Nekada je luksuz i odlazak na wc, a o hranjenju da ne govorim. Zaboravila sam što znači jesti u miru, naspavati se, planirati vrijeme , no danas samo mogu reći da je sve to dio ove mamine čarolije.